Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 181 (6,1-10)
1. А сарађујући с Њим, молимо вас да не примите узалуд благодат Божију; 2. Јер говори: \“У време погодно послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је најпогодније време, ево сад је дан спасења!\“ 3. Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди, 4. него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у тескобама; 5. у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдењима, у постовима, 6. у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у Духу Светоме, у љубави нелицемерној, 7. у речи истине, у сили Божијој, са оружјем праведности десним и левим, 8. у слави и срамоти, у грдњи и похвали, као варалице и истинити, 9. као незнани и познати, као они који умиру а ево живимо, као кажњавани али не убијани, 10. као жалошћени а увек радосни, као сиромашни а многе богатећи, као они који ништа немају а све поседују.
Јеванђеље Матеј, зачало 105. (25,14-30)
14. Јер као што човек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. и једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А после дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: „Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима.“ 21. А господар његов рече му: „Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога.“ 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: „Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима.“ 23. А господар његов рече му: „Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога.“ 24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: „Господару, знао сам да си ти тврд човек: жањеш где ниси сејао, и скупљаш где ниси вијао; 25. па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.“ 26. А господар његов одговарајући рече му: „Зли и лени слуго, знао си да жањем где нисам сејао, и скупљам где нисам вијао. 27. Требало је зато моје сребро да даш мењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком. 28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата. 29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. 30. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
