Српска православна црква

Serbisch-Orthodoxe Kirche

Житија светих из Охридског Пролога

Недеља, 16.11
06:30 Света Литургија
09:00 СВЕТА ЛИТУРГИЈА

Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц

Овога дана празнује се пренос моштију св. Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску, где пострада у време цара Диоклецијана. Страдање овога дивног светитеља описано је под 23. априлом. Пред смрт своју умоли св. Георгије слугу свога, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину, одакле му и мајка родом беше, и где имаше велико имање, које раздаде сиромасима. Слуга тако и учини. У време цара Константина буде сазидан у Лиди красан храм св. Георгија од стране побожних хришћана, па приликом освећења тога храма пренесу се у њ мошти светитељеве, и ту сахране. Безбројна чудеса догодила су се од чудотворних моштију св. Георгија, великомученика Христова.

Свешт. муч. Акепсим еп. Наесонски и други с њим

Осамдесетогодишњи старац Акепсим, испуњен сваком врлином хришћанском, сеђаше једнога дана у дому своме са гостима својим. У том дете неко, испуњено благодаћу Духа Божјег, притрча старом епископу, целива га у главу и рече: „благо овој глави, јер ће за Христа примити мучење!“ Ово пророчанство ускоро се обистини. Цар Саворије подиже љуто гоњење хришћана по свој Персији, те и св. Акепсим би ухваћен и изведен пред некога кнеза жречевског. Ухваћеном и везаном епископу приступи неко од његових домаћих и упита, шта заповеда у погледу дома. Светитељ му одговори: „то више није дом мој, ја бесповратно одлазим у дом вишњи.“ После великих истјазања буде бачен у тамницу, где сутрадан буду доведени и Јосиф, презвитер и старац од 70 година, и Аитал ђакон. После трогодишњег тамновања и многих мука Акепсиму одсекоше главу, а Јосифа и Аитала укопаше до бедара у земљу, и наредише бездушници хришћанима, да их ударају камењем. Тела Јосифова Промислом Божјим нестаде те ноћи, а над телом Аиталовим израсте дрво „марсина“, које исцељиваше сваку болест и сваку муку на људима. И тако трајаше 5 година, па онда злобни и завидљиви незнабошци посекоше то дрво. Пострадаше ови Христови војници у IV веку, у Персији, а за време незнабожног цара Саворија.

Преп. Илија Египатски

Подвизавао се близу Антиноа, главног града Тиваиде. 70 година проживео у суровим и неприступним стенама пустињским. Хранио се само хлебом и урмом, а у младости постио по читаве недеље. Исцељивао све муке и недуге на људима. Сав је дрхтао од старости. Упокојио се у 110 години живота и преселио у радост Господа својега. „Чувајте ум ваш од рђавих мишљења о ближњим, знајући да њих убацују демони с циљем, да би удаљили ум од виђења својих грехова и од устремљења ка Богу“.

Читање из Светог писма – Седмица 23. по Духовима – Недеља 23. по Духовима – Митровдан

Вечерња

Књига пророка Исаије (63,15-19; 64,1-5; 8-9)

15. Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност твоја и сила твоја, мноштво милосрђа твога и милости твоје? Е да ли ће се мени устегнути?  16. Ти си заиста отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; ти си, Господе, отац наш, име ти је откако је века избавитељ наш.  17. Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путова твојих? Да нам отврдне срце да те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свога.  18. Замало наследи народ светости твоје; непријатељи наши погазише светињу твоју.  19. Постасмо као они којима нијеси нигда владао нити је призивано име твоје над њима.

1. О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од тебе,  2. Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име твоје познаду непријатељи твоји и да народи дркћу од тебе.  3. Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, ти си слазио, и горе се растапаху од тебе.  4. Откако је вијека не чу се, нити се ушима дозна, нити око видје Бога осим тебе да би тако учинио онима који га чекају.  5. Сретао си онога који се радује творећи правду; помињу те на путовима твојим; гле, ти си се разгњевио што гријешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.

8. Али сада, Господе, ти си наш отац; ми смо као, а ти си наш лончар, и сви смо дјело руку твојих.  9. Господе, не гњеви се веома, и не помињи довијека безакоња; ево, погледај; ми смо сви твој народ.

Књига пророка Јеремије (2,2-12)

2. Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: овако вели Господ: опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о вјеридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи гдје се не сије.  3. Израиљ бјеше светиња Господу и првина од родова његовијех; који је јеђаху сви бијаху криви, зло долажаше на њих, вели Господ.  4. Чујте ријеч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљева.  5. Овако вели Господ: каку неправду нађоше оци ваши у мене, те отступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?  6. И не рекоше: гдје је Господ који нас је извео из земље Мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сухој и гдје је сјен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живио?  7. И кад вас доведох у земљу родну да једете род њезин и добра њезина, дошавши оскврнисте земљу моју и од нашљедства мојега начинисте гад.  8. Свештеници не рекоше: гдје је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залуднијем.  9. Зато ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се.  10. Јер прођите острва Китимска и видите, и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите је ли било тако што:  11. Је ли који народ промијенио богове, ако и нијесу богови? а мој народ промијени славу своју на ствар залудну.  12. Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! вели Господ.

Приче Соломонове (4,7-15)

7. Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.  8. Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.  9. Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.  10. Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.  11. Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.  12. Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.  13. Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.  14. Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.  15. Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 36 (10,16-22)

16. Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!  17. А чувајте се од људи: јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас.  18. И пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима.  19. А кад вас предају, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.  20. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.  21. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их.  22. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти.

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 331 (12,6-13; 25-27)

6. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина кога прима.”  7. Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син кога отац не кара?  8. Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови.  9. Даље, кад су нас наши телесни оци карали, ми смо их слушали. Зар се нећемо много више покоравати Оцу духова и живети?  10. Јер они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Он на корист нашу, да будемо заједничари светости његове.  11. Јер свако карање, док траје, не чини се да је радост, него жалост, али после даје мирни плод праведности онима који су кроз њега извежбани.  12. Зато исправите клонуле руке и ослабљена кољена,  13. и поравните стазе за ноге своје, да се оно што је хромо не погорша, него напротив, да се излечи.

25. Гледајте да не одбаците Онога који говори. Јер, кад не избегоше казну они што одбацише онога који пророковаше на земљи, а камоли ми ако се одвратимо од Онога са небеса,  26. чији глас онда потресе земљу, а сад обећа говорећи: „Још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.”  27. А ово „још једном“ показује промену онога што се колеба, као створеног, да би остало оно што се не колеба.

Друга Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 292 (2,1-19)

1. Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу;  2. И што си чуо од мене пред многим сведоцима, то предај верним људима, који ће бити кадри и друге научити.  3. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа.  4. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи.  5. Ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу.  6. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова.  7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему.  8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од семена Давидова, по јеванђељу моме,  9. за које се злопатим до самих окова као злочинац, али се реч Божија не да свезати.  10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вечном.11. Истинита је реч: ако с Њим умресмо, с Њим ћемо и живети;  12. ако трпимо, с Њим ћемо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи;  13. ако ли изневеримо, Он остаје веран, јер се не може самог себе одрећи.  14. Ово напомињи, преклињући их пред Господом да се не препиру, што није ни од какве користи него на пропаст онима који слушају.  15. Постарај се да се покажеш ваљан пред Богом, трудбеник који се нема чега стидјети и који право управља речју истине.  16. А поганих празних разговора клони се; јер ће такви још више напредовати у безбожности.  17. И реч њихова као жива рана разједаће око себе, међу којима су Именеј и Филит,  18. који застранише од истине, говорећи да је васкрсење већ било, и руше веру неких.  19. Али тврдо стоји темељ Божији, имајући овај печат: „Позна Господ оне који су његови”, и: „Нека одступи од неправде сваки који призива име Господње.”

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 27 (8,23-27)

23. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.  24. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а Он спаваше.  25. И пришавши ученици његови, пробудише га говорећи: „Господе, спаси нас, изгибосмо!”  26. И рече им: „Зашто сте страшљиви, маловерни?” Тада уставши запрети ветровима и мору, и настаде тишина велика.  27. А људи се зачудише говорећи: „Ко је овај да га слушају и ветрови и море?”

Свето Јеванђеље од Јована, зачало 52 (15,17-27; 16,1-3)

17. Ово вам заповедам: „Да љубите једни Друге.  18. Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас.  19. Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет.  20. Опомињите се речи коју вам ја рекох: ‘Није слуга већи од господара свога.’ Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати.  21. Али све ће вам ово чинити због имена мог, јер не познају Онога који ме посла.  22. Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; а сад изговора немају за грех свој.  23. Који мрзи мене и Оца мог мрзи.  24. Да не творих међу њима дела која нико други није творио, не би греха имали: а сада су и видели, и омрзнули и мене и Оца мога.  25. Али да се испуни реч написана у Закону њихову: ‘Омрзнуше ме ни за што.’  26. А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене.  27. А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.”

1. Ово сам вам казао да се не саблазните.  2. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.  3. И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.

Расуђивање

Између многобројних чудеса св. Георгија прича се једно овако: на острву Митилени беше црква св. Георгија великомученика и победоносца. Житељи целог тог острва стицаху се тој цркви о годишњем празнику свечевоме. Сазнавши за ово Сарацени са Крита, ударе једне године о празнику на то острво, те поплене и поробе, па се врате на Крит. Том приликом би заробљен и један красан младић, кога пирати дароваше кнезу своме на Криту. Кнез га прими и постави за свога трпезара. Родитељи младићеви беху у превеликој тузи за сином својим. Када прође година, и опет дође дан св. Георгија, тада тужни родитељи, сходно обичају староме, постављаху трпезу и гошћаху многе госте. Сетивши се сина свога мајка бедна оде пред икону свечеву, паде по земљи и поче молити св. Георгија, да јој како зна избави сина из ропства. Па се врати мајка гостима за трпезом. Тада домаћин диже чашу и напи у славу св. Георгија. У том тренутку обрете се син њихов међу њима, држећи у руци једно стакленце с вином. Када га сви питаху с изненађењем и страхом, одкуда и како се обрете он ту, младић одговори, да баш кад је хтео наслужити вино своме господару на Криту, појави се пред њим неки витез на коњу, узе га к себи на коња, и пренесе га тренутно у дом родитеља његових. Сви се удивише и Прославише Бога и дивнога светитеља Његова Георгија војводу и победоносца.

Созерцање

Да созерцавам чудесно избављење Павла и Силе из тамнице (Дела Ап. 16), и то:
1. како ови апостоли свети беху бачени у најдоњу тамницу и ноге им метнуте у кладе;
2. како у поноћи они беху на молитви хвалећи Бога;
3. како се земља затресе, окови окованим спадоше, и тамничка се врата отворише.

Беседа: о Христу као глави свих светих

Да се све овозглави у Христу што је на небесима и на земљи! (Еф. 1, 10)

Грех обезумљује, грех обезглављује. Човек потонуо у грехе и пороке сличан је кокоши, којој је глава одсечена, те се умирући грчевито копрца и скаче тамо и амо. Цео незнабожни свет пре Христа Господа представља обезглављену масу, која у грчевима умире. Христос је саставио одсечену главу са тамном трупином, и оживео тело рода човечјег. Он је глава небеског воинства, и Он то никад није престајао бити. А као Творачко Слово Божје Он је био изнајпре глава и свега створеног видљивог света, нарочито рода човечјег. Но грехом као мачем одвојио је грешни Адам трупину од главе. Ваплотивши се на земљи Господ је измирио небо и земљу, спустивши небо к земљи и уздигнувши земљу к небу, и све ставивши под Свој ум, под Своју главу. Кроз Христа ми смо измирени са Светом Тројицом, и са ангелима Божјим, и друг с другом, и са створеном природом око себе. Нађена је изгубљена глава и све се хармонично устројило под њом.Ми ум Христов имамо, вели апостол. Што је глава на телесном човеку, то је ум на човеку духовном, унутарњем. Ако смо Христови, дакле, треба Христом као главом да мислимо и судимо – о свему само Њиме и кроз Њега да мислимо и судимо. А Њиме мислећи и судећи ми ћемо се осетити као органи једнога тела са осталим људима и са ангелима, једнога тела, коме је глава Христос. Отуда се разгорева љубав наша по Богу и усиљава вера наша и осветљава нада наша. Само заспало тело не осећа везу са главом својом. Пробудимо се, браћо моја, пробудимо се за времена.
Господе Исусе Христе, Главо наша Свеумна, сједини нас са Собом. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Пријавите се

Унесите вашу е-мејл адресу и шифру ако сте већ направили профил.

Заборавио сам лозинку?
Ако још увек немате налог, морате га најпре направити:

Ова веб-страница користи колачиће (енгл. cookies) ради побољшања њеног рада. Коришћењем ове веб-странице, прихватате да сте сагласни са условима заштите података.

Направите профил

Унесите податке како бисте направили свој профил.

Проверите вашу е-мејл пошту – и кликните на линк који смо вам послали. Ваш налог ће бити активан тек када потврдите вашу е-мејл адресу!