Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 72 (3,11-20)
11. Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге.12. Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата свог. А због чега га закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.13. Не чудите се, браћо моја, ако вас свет мрзи.14. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.15. Сваки који мрзи брата свог јесте човекоубица; а знате да ниједан човекоубица нема вечни живот који остаје у њему.16. По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу.17. А који има богатства овога света, и види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у њему?18. Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином.19. И по томе знамо да смо од истине, и успокојићемо пред њим срца своја:20. јер ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашег и зна све.
Јеванђеље Марко, зачало 64 (14,10-42)
10. А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда.11. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно време да га изда.12. И у први дан бесквасних хлебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: „Где ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?”13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: „Идите у град, и срешће вас човек који носи крчаг воде, идите за њим,14. и где уђе кажите домаћину куће: „Учитељ вели: ‘Где је моја одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?’15. И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: онде нам зготовите.”16. И изађоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху.17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом.18. И кад сеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: „Заиста вам кажем: ‘Један од вас, који једе са мном издаће ме.'“19. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: „Да нисам ја?“ И други: „Да нисам ја?“20. А он одговарајући рече им:„ Један од Дванаесторице који умочи са мном у зделу.21. Син Човечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечијега; боље би му било да се није ни родио онај човек.“22. И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје.“23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви;24. И рече им: „Ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе.“25. Заиста вам кажем: ‘Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.'“26. И отпојавши хвалу, изађоше на гору Маслинску.27. И рече им Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: ‘Ударићу пастира и овце ће се разбећи.’28. Али по васкрсењу мом ићи ћу пред вама у Галилеју.“29. А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, ја нећу.“30. И рече му Исус: „Заиста ти кажем: ‘Данас, ове ноћи, пре него што петао два пута запева, ти ћеш ме се три пута одрећи.'“31. А Петар још одлучније говораше: „Ако бих морао и умрети с тобом, нећу те се одрећи.“ Исто тако и сви говораху.32. И дођоше на место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: „Седите овде док ја одем да се помолим Богу.“33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати.34. И рече им: „Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдите.“35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће.36. И говораше: „Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.“37. И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: „Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдети?38. Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тело слабо.“39. И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте речи.40. И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.41. И дође и трећи пут, и рече им: „Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човечији у руке грешника.42. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио.“
