На 6. часу

Књига пророка Исаије (28,14-22)

14. Зато слушајте реч Господњу, људи потсмевачи, који владате народом што је у Јерусалиму. 15. Што рекосте: ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се; 16. Зато овако вели Господ Господ: ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује неће се плашити. 17. И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон. 18. И вера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас. 19. Чим зађе, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх. 20. Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати. 21. Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгњевиће се као у долу Гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој. 22. Немојте се дакле више потсмевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи.

На вечерњи

Прва књига Мојсијева (10,32; 11,1-9)

32. То су породице синова Нојевијех по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа.

1. А беше на цeлој земљи један језик и једнаке рeчи. 2. А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи Сенарској, и населише се онде. 3. Па рекоше међу собом: „Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо.” И беху им опеке место камена и смола земљана место креча. 4. Послe рекоше: „Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расеали по земљи.” 5. А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији. 6. И рече Господ: „Гле, народ један, и један језик у свeх, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили. 7. Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумeју један другога што говоре.” 8. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града. 9. Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик цeле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

Приче Соломонове (13,20-25; 14,1-6)

20. Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори. 21. Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро. 22. Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику. 23. Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе. 24. Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена. 25. Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.

1. Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава. 2. Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путeвима, презире га. 3. У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова. 4. Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске. 5. Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж. 6. Потсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.

На 6. часу

Књига пророка Захарије (8,7-17)

7. Овако вели Господ над војскама: „Ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне. 8. И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом.” 9. Овако вели Господ над војскама: „Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква. 10. Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једнога на другога. 11. А сада нећу бити као пре остатку тога народа”, говори Господ над војскама. 12. „него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у нашследство остатку тога народа. 13. И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов; не бој те се, нека вам се окрепе руке.” 14. Јер овако вели Господ над војскама: „Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши”, вели Господ над војскама, „и не раскајах се, 15. Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудину; не бојте се. 16. Ово је што треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим; 17. И не мислите један другоме зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим”, говори Господ.

На вечерњи

Књига пророка Захарије (8,9-23)

9. Овако вели Господ над војскама: „Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква. 10. Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једнога на другога. 11. А сада нећу бити као пре остатку тога народа”, говори Господ над војскама. 12. „него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у нашследство остатку тога народа. 13. И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов; не бој те се, нека вам се окрепе руке.” 14. Јер овако вели Господ над војскама: „Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши”, вели Господ над војскама, „и не раскајах се, 15. Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудину; не бојте се. 16. Ово је што треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим; 17. И не мислите један другоме зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим”, говори Господ. 18. Потом дође ми реч Господа над војскама говорећи: 19. Овако вели Господ над војскама: „Пост четвртога месеца, и пост петога и пост седмога и пост десетога обратиће се дому Јудину у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир.” 20. Овако вели Господ над војскама: „Још ће долазити народи и становници многих градова; 21. долазиће становници једнога у други говорећи: ‘Хајдемо да се молимо Господу и да тражимо Господа над војскама; идем и ја.‘” 22. Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу. 23. Овако вели Господ над војскама: „У то ће време десет људи од свих језика народних ухватити једнога Јудејца за скут говорећи: „Идемо с вама, јер чујемо да је Бог с вама.”