1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. у ове последње дане говорио је нама преко Сина, кога постави наследником свега, кроз кога је и векове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном речју својом, пошто сам изврши очишћење грехова наших, седе са десне стране Величанства на висинама, 4. и толико се показа већи од анђела колико је славније Име наследио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: „Син мој јеси Ти, ја те данас родих?” И опет: „Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.” 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: „И нека му се поклоне сви анђели Божији.” 7. А за анђеле говори: „Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним.” 8. За Сина пак: „Престо је твој, Боже, вавек века; жезал правичности је жезал Царства твога. 9. Заволео си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.” 10. И опет: „Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарети као одело, 12. и савићеш их као хаљину, и измениће се, а ти си увек исти, и године твоје неће минути.”

1. Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу; 2. И што си чуо од мене пред многим сведоцима, то предај верним људима, који ће бити кадри и друге научити. 3. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. 4. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. 5. Ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу. 6. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова. 7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему. 8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од семена Давидова, по јеванђељу моме, 9. за које се злопатим до самих окова као злочинац, али се реч Божија не да свезати. 10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вечном.

23. И догоди се кад он иђаше у суботу кроз усеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје. 24. А фарисеји му говораху: „Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено!” 25. А он им рече: „Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладње он и они што бијаху с њим? 26. Како уђе у дом Божији за време Авијатара првосвештеника и поједе хлебове предложења које нико није смео јести осим свештеника и даде их онима што беху с њим?” 27. И говораше им: „Субота постаде човека ради, а не човек суботе ради. 28. Зато је Син Човечији господар и од суботе.” 1. И уђе опет у синагогу, и онде беше човек који имаше суву руку. 2. И мотраху на њега неће ли га у суботу исцелити да га окриве. 3. И рече човеку са сувом руком: „Стани на средину.” 4. И рече њима: „Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити?” А они ћутаху. 5. И погледавши на њих са гневом, жалећи што су им срца окамењсна, рече човеку: „Пружи руку своју!” И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.

17. Ово вам заповедам: „Да љубите једни Друге. 18. Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас. 19. Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет. 20. Опомињите се речи коју вам ја рекох: ‘Није слуга већи од господара свога.’ Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати. 21. Али све ће вам ово чинити због имена мог, јер не познају Онога који ме посла. 22. Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; а сад изговора немају за грех свој. 23. Који мрзи мене и Оца мог мрзи. 24. Да не творих међу њима дела која нико други није творио, не би греха имали: а сада су и видели, и омрзнули и мене и Оца мога. 25. Али да се испуни реч написана у Закону њихову: ‘Омрзнуше ме ни за што.’ 26. А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене. 27. А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.” 1. Ово сам вам казао да се не саблазните. 2. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

9. Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. 10. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета. 11. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња. 12. И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи. 13. И рече Бог Ноју: „Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. 14. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. 15. И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; 16. пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. 17. Јер ево пустићу потоп на земљу, да истребим свако тело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути. 18. Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. 19. И од свега жива, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. 20. Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. 21. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. 22. И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.

1. Не виче ли мудрост и разум не пушта ли глас свој? 2. Наврх висина, на путу, на распутицама стоји, 3. код врата, на уласку у град, где се отворају врата, виче: 4. „Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским. 5. Научите се луди мудрости, и безумни уразумите се. 6. Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отворајући се казиваће што је право. 7. Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност. 8. Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено. 9. Све су обичне разумному и праве су онима који налазе знање. 10. Примите наставу моју а не сребро, и знање радије него најбоље злато. 11. Јер је боља мудрост од драгога камења, и што је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом. 12. Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим. 13. Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака. 14. Мој је савет и што год јест; ја сам разум и моја је сила. 15. Мном цареви царују, и владаоци постављају правду. 16. Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске. 17. Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме. 18. У мене је богатство и слава, постојано добро и правда. 19. Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи од најбољег сребра. 20. Путем праведним ходим, посред стаза правице, 21. да онима који ме љубе дам оно што јест, и ризнице њихове да напуним.