На водоосвећењу
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 306 (2,11-18)
11. Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: 12. „Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора песмом ћу те величати.” 13. И опет: „Ја ћу се уздати у Њега.” И опет: „Ево ја и деца коју ми даде Бог.” 14. А пошто та деца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, 15. и да избави оне који из страха од смрти целога живота беху кривци за своје робовање. 16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини семену Авраамову. 17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и веран првосвештеник у служби Богу, како би очистио грехе народа. 18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.
Свето Јеванђеље од Јована, зачало 311 (5,1-4)
1. Потом беше празник јудејски, и изађе Исус у Јерусалим. 2. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тремова. 3. У њима лежаше велико мноштво болесника, слепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса. 4. Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.
Литургија
Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 125 (1,18-24)
18. Јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: „Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу.” 20. Где је мудрац? Где књижевник? Где препирач овога века? Зар не претвори Бог мудрост овога света у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповеди спасе оне који верују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповедамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.
Свето Јеванђеље од Јована, зачало 60,61 (19,6-11; 13-20; 25-28; 30-35)
6. Када га, дакле, видеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: „Распни га, распни!” Пилат им рече: „Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу.” 7. Одговорише му Јудејци: „Ми имамо закон и по закону нашем мора да умре, јер начини себе Сином Божијим.” 8. Када, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма. 9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: „Одакле си ти?” А Исус му не даде одговора. 10. Пилат му тад рече: „Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим?” 11. Исус одговори: „Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи грех.”
13. Пилат, дакле, чувши ову реч, изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу, на месту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. 14. А беше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: „Ево цар ваш!” 15. А они повикаше: „Узми, узми, распни га!” Пилат им рече: „Зар цара вашега да разапнем?” Одговорише првосвештеници: „Немамо цара осим ћесара.” 16. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. 17. И носећи крст свој изиђе на место звано Лобања, а јеврејски Голгота. 18. Онде га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини. 19. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а беше написано: „Исус Назарећанин цар јудејски.” 20. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града беше место где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, јелински и римски.
25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26. А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: „Жено, ето ти сина!” 27. Потом рече ученику: „Ево ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи. 28. После тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: „Жедан сам!”
30. А кад Исус окуси оцат рече: „Сврши се!” И преклонивши главу, предаде дух. 31. А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу, јер беше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голени и другоме распетоме с њим: 33. а дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени, 34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви верујете.
