Српска православна црква

Serbisch-Orthodoxe Kirche

Житија светих из Охридског Пролога

Субота, 31.10
09:00 ЈУТРЕЊЕ
17:00 ВЕЧЕРЊЕ

Св. Лука апостол и јеванђелист

Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи св. Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Поздравља вас Лука љекар љубазни, пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4, 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла св. Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице, – и то не једну него три, а тако исто и иконе св. апостола Петра и Павла. Отуда се св. Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао св. Лука Јеванђеље и Дела Апостолска, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској. Мошти чудотворне овога дивнога светитеља беху пренесене у Цариград у време цара Констанција, сина Константиновог.

Св. Петар Цетињски митрополит Црногорски

Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, и ако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.

Св. Јулијан и Дидим Слепац

Св. Јулијан, звани Пустињак, беше Персијанац и сељак без школовања, али због чистоте срца – сасуд благодати Духа Светога. Подвизавао се украј Еуфрата у Месопотамији. Имао дар видовитости. У сами час када погибе Јулијан Одступник, св. Јулијан то прозре духом и објави ученицима својим. Његов савременик, св. Дидим слепац у Александрији; такође провиде духом погибију Јулијанову; беше на молитви ноћу, када му дође глас с неба: „данас је нестало цара Јулијана, извести о томе патријарха Атанасија“. Св. Антоније Велики веома је уважавао овога чудеснога слепца Дидима, који је имао дух видовит, и свраћао је код њега, кад год је из пустиње долазио у Александрију, и заједно с њим Богу се молио. И св. Јулијан и св. Дидим, дивне слуге Божје, упокојили су се после 362. год.

Читање из Светог писма – Седмица 22. по Духовима – Субота – Свети великомученик Димитрије – Митровдан

Вечерња

Књига пророка Исаије (63,15-19; 64,1-5; 8-9)

15. Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност твоја и сила твоја, мноштво милосрђа твога и милости твоје? Е да ли ће се мени устегнути? 16. Ти си заиста отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; ти си, Господе, отац наш, име ти је откако је века избавитељ наш. 17. Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путова твојих? Да нам отврдне срце да те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свога. 18. Замало наследи народ светости твоје; непријатељи наши погазише светињу твоју. 19. Постасмо као они којима нијеси нигда владао нити је призивано име твоје над њима.

1. О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од тебе, 2. Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име твоје познаду непријатељи твоји и да народи дркћу од тебе. 3. Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, ти си слазио, и горе се растапаху од тебе. 4. Откако је вијека не чу се, нити се ушима дозна, нити око видје Бога осим тебе да би тако учинио онима који га чекају. 5. Сретао си онога који се радује творећи правду; помињу те на путовима твојим; гле, ти си се разгњевио што гријешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.

8. Али сада, Господе, ти си наш отац; ми смо као, а ти си наш лончар, и сви смо дјело руку твојих. 9. Господе, не гњеви се веома, и не помињи довијека безакоња; ево, погледај; ми смо сви твој народ.

Књига пророка Јеремије (2,2-12)

2. Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: овако вели Господ: опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о вјеридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи гдје се не сије. 3. Израиљ бјеше светиња Господу и првина од родова његовијех; који је јеђаху сви бијаху криви, зло долажаше на њих, вели Господ. 4. Чујте ријеч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљева. 5. Овако вели Господ: каку неправду нађоше оци ваши у мене, те отступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави? 6. И не рекоше: гдје је Господ који нас је извео из земље Мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сухој и гдје је сјен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живио? 7. И кад вас доведох у земљу родну да једете род њезин и добра њезина, дошавши оскврнисте земљу моју и од нашљедства мојега начинисте гад. 8. Свештеници не рекоше: гдје је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залуднијем. 9. Зато ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се. 10. Јер прођите острва Китимска и видите, и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите је ли било тако што: 11. Је ли који народ промијенио богове, ако и нијесу богови? а мој народ промијени славу своју на ствар залудну. 12. Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! вели Господ.

Приче Соломонове (4,7-15)

7. Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум. 8. Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш. 9. Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти. 10. Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу. 11. Учим те путу мудрости, водим те стазама правим. 12. Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути. 13. Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот. 14. Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај. 15. Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 36 (10,16-22)

16. Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! 17. А чувајте се од људи: јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. 18. И пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима. 19. А кад вас предају, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. 20. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. 21. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. 22. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти.

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 331 (12,6-13; 25-27)

6. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина кога прима.” 7. Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син кога отац не кара? 8. Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови. 9. Даље, кад су нас наши телесни оци карали, ми смо их слушали. Зар се нећемо много више покоравати Оцу духова и живети? 10. Јер они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Он на корист нашу, да будемо заједничари светости његове. 11. Јер свако карање, док траје, не чини се да је радост, него жалост, али после даје мирни плод праведности онима који су кроз њега извежбани. 12. Зато исправите клонуле руке и ослабљена кољена, 13. и поравните стазе за ноге своје, да се оно што је хромо не погорша, него напротив, да се излечи.

25. Гледајте да не одбаците Онога који говори. Јер, кад не избегоше казну они што одбацише онога који пророковаше на земљи, а камоли ми ако се одвратимо од Онога са небеса, 26. чији глас онда потресе земљу, а сад обећа говорећи: „Још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.” 27. А ово „још једном“ показује промену онога што се колеба, као створеног, да би остало оно што се не колеба.

Друга Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 292 (2,1-19)

1. Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу; 2. И што си чуо од мене пред многим сведоцима, то предај верним људима, који ће бити кадри и друге научити. 3. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. 4. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. 5. Ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу. 6. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова. 7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему. 8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од семена Давидова, по јеванђељу моме, 9. за које се злопатим до самих окова као злочинац, али се реч Божија не да свезати. 10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вечном. 11. Истинита је реч: ако с Њим умресмо, с Њим ћемо и живети; 12. ако трпимо, с Њим ћемо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи; 13. ако ли изневеримо, Он остаје веран, јер се не може самог себе одрећи. 14. Ово напомињи, преклињући их пред Господом да се не препиру, што није ни од какве користи него на пропаст онима који слушају. 15. Постарај се да се покажеш ваљан пред Богом, трудбеник који се нема чега стидјети и који право управља речју истине. 16. А поганих празних разговора клони се; јер ће такви још више напредовати у безбожности. 17. И реч њихова као жива рана разједаће око себе, међу којима су Именеј и Филит, 18. који застранише од истине, говорећи да је васкрсење већ било, и руше веру неких. 19. Али тврдо стоји темељ Божији, имајући овај печат: „Позна Господ оне који су његови”, и: „Нека одступи од неправде сваки који призива име Господње.”

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 27 (8,23-27)

23. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови. 24. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а Он спаваше. 25. И пришавши ученици његови, пробудише га говорећи: „Господе, спаси нас, изгибосмо!” 26. И рече им: „Зашто сте страшљиви, маловерни?” Тада уставши запрети ветровима и мору, и настаде тишина велика. 27. А људи се зачудише говорећи: „Ко је овај да га слушају и ветрови и море?”

Свето Јеванђеље од Јована, зачало 52 (15,17-27; 16,1-3)

17. Ово вам заповедам: „Да љубите једни Друге. 18. Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас. 19. Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет. 20. Опомињите се речи коју вам ја рекох: ‘Није слуга већи од господара свога.’ Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати. 21. Али све ће вам ово чинити због имена мог, јер не познају Онога који ме посла. 22. Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; а сад изговора немају за грех свој. 23. Који мрзи мене и Оца мог мрзи. 24. Да не творих међу њима дела која нико други није творио, не би греха имали: а сада су и видели, и омрзнули и мене и Оца мога. 25. Али да се испуни реч написана у Закону њихову: ‘Омрзнуше ме ни за што.’ 26. А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене. 27. А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.”

1. Ово сам вам казао да се не саблазните. 2. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси. 3. И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.

Расуђивање

Може ли грешник за десет дана искајати грехе своје? По неизмерном милосрђу Божјем може. У време цара Маврикија беше неки чувени разбојник у околини Цариграда. И у околини престонице и у самој престоници владаше страх и трепет од њега. Тада му сам цар Маврикије посла крст у знак вере, да му не ће ништа учинити, ако се преда. Разбојник прими крст и предаде се. Дошавши у Цариград он паде пред ноге цареве и мољаше за опроштај. Цар одржа реч, помилова га и пусти га у слободу. Но одмах по том разболе се разбојник тешко, и предосети да му се приближује смрт. Он се поче горко кајати за све грехе своје, и плачевно молити се Богу, да му Бог опрости као што му беше и цар опростио. Многе сузе проли на молитви, тако да му марама којом сузе брисаше беше сва наквашена сузама. И умре разбојник после 10 дана плача и молитве. Исте ноћи када он умре виде лекар, који га лечаше, у сну визију чудесну: када разбојник на постељи испусти душу, скупише се око њега некакви црнци са многим хартијама, на којима беху исписани греси умрлога. Ту се јавише и два светла анђела. Међу њима поставише се теразије, и црнци весели метнуше све оне хартије, и њихова страна теразија претеже, јер друга страна беше празна. „Шта ћемо ми метнути?“ саветоваху се ангели. „Потражимо неко добро у животу његовом!“ И обрете се у рукама једног ангела она марама наквашена покајничким сузама. Ангели је брзо метнуше на своју страну теразија, и њихова страна одједном претеже све оне хартије. Тада црнци побегоше жалосно урлајући а ангели узеше душу и однеше у рај славећи човекољубље Божје.

Созерцање

Да созерцавам чудо с апостолом Филипом и ушкопљеником (Дела Ап. 8), и то:
1. како ангел упути Филипа из Самарије на пут у Газу;
2. како виде Филип ушкопљеника царичиног, објасни му једно пророчанство Исаијино, и крсти га;
3. како ангел узе Филипа, учини га невидљивим за ушкопљеника, и пренесе тренутно у град Азот.

Беседа: о гресима језика

Рекох: чуваћу се на путовима својим
да не згријешим језиком својим. (Пс. 38, 2)

Грех језика је најчешћи и најбржи грех. Ко у ријечи не погрешује, онај је савршен, вели апостол Јаков (Јак. 3, 2). Када покајник пође путовима Божјим, тј. када почне живети по заповестима Божјим, нека се труди прво да језиком не сагреши. Такво је правило био поставио себи и покајани Давид. Нарочито се решио био, да ћути пред противницима својим: зауздаћу уста своја када грешник стане преда ме. Ево прекрасног правила за оне који се од греха лече. Када га оптужују, он не одговара; када га клеветају, он ћути. У истини, шта помаже и говорити разјареном неправеднику, који Бога нема пред собом? Ако му о злу говориш, још више ћеш га раздражити, ако ли о добру, учинићеш га ругачем светиње. Пред Пилатом Христос је ћутао. Зар мени не одговараш? рече му Пилат. Шта да ти одговори, кад немаш уши да чујеш ни разум да разумеш? Гле, ћутање праведника пред неправедником још може најбоље да утиче на неправедника. Остављен да сам тумачи ћутање праведника неправедник га може протумачити на корист душе своје, док ће сваки одговор, бео или црн, тумачити на зло и на осуду другога а на оправдање себе. Благо оном ко се научи језиком владати.
О Господе Исусе Христе, Боже наш, Ти који си нам показао примером, како и кад треба говорити, показао си нам примером, како и кад треба ћутати. Помози нам Духом Твојим Светим, да не згрешимо језиком. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Пријавите се

Унесите вашу е-мејл адресу и шифру ако сте већ направили профил.

Заборавио сам лозинку?
Ако још увек немате налог, морате га најпре направити:

Ова веб-страница користи колачиће (енгл. cookies) ради побољшања њеног рада. Коришћењем ове веб-странице, прихватате да сте сагласни са условима заштите података.

Направите профил

Унесите податке како бисте направили свој профил.

Проверите вашу е-мејл пошту – и кликните на линк који смо вам послали. Ваш налог ће бити активан тек када потврдите вашу е-мејл адресу!