Српска православна црква

Serbisch-Orthodoxe Kirche

Житија светих из Охридског Пролога

Четвртак, 26.11
09:00 ЈУТРЕЊЕ
18:00 ВЕЧЕРЊЕ

Св. Јован Златоуст

Патријарх Цариградски. Рођен у Антиохији 354. год. од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија патријарха Антиохијског, а по том и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу „О свештенству“, и тада му се јавише св. апостоли Јован и Петар проричући му велику службу, велику благодат али и велико страдање. Када је требао бити посвећен за свештеника јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, би Јован изабран, по жељи цара Аркадија, за патријарха Цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство. У изгнанству проведе 3 године, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише св. Апостоли Јован и Петар, као и св. муч. Василиск (22. маја), у чијој цркви прими последње причешће. „Слава Богу за све!“ беху његове последње речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму.

Св. муч. Антонин, Никифор, Герман и Манета

Прва тројица видевши један пут, како незнабошци о неком свом празнику клањају идолима са виком и игром, изађоше неустрашиво пред гомилу и почеше проповедати јединог Бога у Тројици. Началник Кесарије Палестинске, у којој се ово и догоди, Фирмилијан, толико се раздражи овим поступком тројице хришћана, да нареди одмах да им одсеку главе. Манета беше девица хришћанка. Она следоваше за мученицима, када их вођаху на губилиште. И она би ухваћена и после љутих истјазања на огњу спаљења. Пострадаше сви 308. год. и преселише се у радост вечну Бога вечнога.

Преп. муч. Дамаскин

Рођен у Галати у Цариграду, и најпре се звао Дијаманди. У младости живео неморално, тако да се и потурчио. Тад наста горко кајање код њега, и он оде у Св. Гору, где се као монах строго подвизаваше 12 година у Лаври св. Атанасија. Но жељан мучеништва, ради очишћења греха, он оде у Цариград и поче ићи по џамијама, крстити се и викати Турцима, како је њихова вера лажна, и како је Исус Христос Бог и Господ. Би посечен пред капијом Фанара 13. нов. 1681. године. Мошти му почивају на Халки у ман. св. Тројице.

Читање из Светог писма – Седмица 26. по Духовима – 26. Четвртак по Духовима –Ваведење Пресвете Богородице

Друга књига Мојсијевa (40,1-5; 9-10; 16; 34-35)

1. И Господ рече Мојсију говорећи: 2. Први дан првога месеца подигни шатор, шатор од састанка, 3. и метни онде ковчег од сведочанства, и заклони га завесом. 4. И унеси сто, и уреди што треба уредити на њему; унеси и свећњак, и запали жишке на њему. 5. И намести златни олтар кадиони пред ковчегом од сведочанства; и обеси завесу на вратима од шатора.

9. И узми уље помазања, и помажи шатор и све што је у њему, и освети га и све справе његове, и биће свет. 10. Помажи и олтар за жртву паљеницу и све справе његове, те ћеш осветити олтар, и олтар ће бити светиња над светињом.

16. И учини Мојсије све, како му заповеди Господ тако учини.

34. Тада облак покри шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње. 35. И не могаше Мојсије ући у шатор од састанка, јер бјеше на њему облак, и славе Господње беше пун шатор.

Прва књига о царевима (7,51; 8,1; 3-7; 6-11)

51. И тако се сврши сав посао који уради цар Соломун дому Господњему; и унесе Соломун што беше посветио Давид отац његов, сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Господњега.

1. Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевијех, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завета Господњега из града Давидова, а то је Сион.

3. И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег; 4. и пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити. 5. А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројити ни прорачунати од мноштва. 6. И унесоше свештеници ковчег завета Господњега на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима. 7. Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.

6. И унесоше свештеници ковчег завета Господњега на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима. 7. Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго. 8. И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху у светињи на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и ондје осташе до данашњега дана. 9. У ковчегу не бјеше ништа осим двије плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завјет са синовима Израиљевијем пошто изидоше из земље Мисирске. 10. А кад свештеници изидоше из светиње, облак напуни дом Господњи, 11. Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.

Књига пророка Језекиља (43,27; 44,1-4)

27. А кад се наврше ти дани, осмога дана и после нека приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ.

1. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. 2. И рече ми Господ: „Ова врата нека буду затворена и да се не отворају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена. 3. За кнеза су; сам кнез нека седа на њима да једе хлеб пред Господом; кроз трем од ових врата нека улази и истим путем нека излази.” 4. И одведе ме к северним вратима пред дом; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње, и падох на лице своје.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 4 (1,39-49; 56)

39. А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. и повика узвишеним гласом и рече: „Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мога мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твога дође у уши моје, заигра дете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која верова, да ће се извршити што јој је казао Господ.” 46. И рече Марија: „Велича душа моја Господа; 47. и обрадова се дух мој Богу, Спасу моме, 48. што погледа на смерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. што ми учини величину Силни, и свето име Његово.

56. И остаде Марија са њом око три месеца, и врати се дому своме.

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 320 (9,1-7)

1. Имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску. 2. Јер беше уређен први дио скиније, у њему светњак и трпеза и постављени хлебови, и то се зове Светиња. 3. А иза друге завесе део скиније, назван Светиња над светињама, 4. која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме беше златни сасуд са маном, и процветали штап Аронов, и плоче Завета, 5. а над њим херувими славе, који осењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. 6. А пошто ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију; 7. а у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне грехе из незнања.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 54,58 (10,38-42; 11,27-28)

38. А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: „Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” 41. А Исус одговарајући рече јој: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети.”

27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: „Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!” 28. А он рече: „Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је.”

Расуђивање

Казна и награда! Ово обоје у Божјим је рукама. Но као што је овај живот земаљски само сенка правога живота на небесима, тако је казна и награда овде на земљи само сенка праве казне и награде у вечности. Главни гонитељи светитеља Божјег Златоуста били су: Теофил патријарх Александријски и царица Евдоксија. По мученичкој смрти Златоустовој обоје њих постиже љута казна. На име: Теофил полуди, а царицу Евдоксију истера из двора цар Аркадије. Евдоксија се ускоро разболи од неизлечиве болести, и ране се отворише по телу њеном и црви закипеше из рана. Такав смрад од ње се распростираше, да не беше лако човеку ни улицом проћи испред њеног дома. Лекари употребише све најбоље мирисе и аромате и кадила, само да колико толико сузбију смрад од скверне царице, али мало у том успеваху. Најзад умре царица у смраду и мукама. Али и по смрти Божја рука тежаше на њој. Ковчег с њеним телом тресао се дан и ноћ кроз читавих 34 године, све док цар Теодосије не пренесе мошти св. Златоуста у Цариград. А шта се догоди са Златоустом после смрти? Награда, – награда какву само Бог може дати. Аделтије, епископ Арабски, који прими Златоуста изгнаника у свој дом у Кукусу, по смрти Златоустовој мољаше Бога, да му јави, где се налази душа Јованова. Једном тако на молитви би Аделтије као ван себе, и виде јуношу светла, који га вођаше по небесима и показиваше му редом јерархе, пастире и учитеље цркве називајући сваког по имену. Но Јована ту не виде. И поведе га ангел Божји ка изласку из Раја, а Аделтије беше жалостан. Када га ангел упита за узрок његове жалости Аделтије одговори, да му је жао, што не виде љубимога му учитеља Јована Златоуста. Одговори му ангел: „тога не може видети човек док је у телу, јер он је код Божјег престола, заједно са Херувимима и Серафимима.“

Созерцање

Да созерцавам чудесно створење света (Постања 1.), и то:
1. како Бог у почетку створи небо и земљу;
2. како земља би без вида и устројства;
3. како се Дух Божји носаше над водом.

Беседа: о темељу и о камену крајеуголном

Назидани на темељу апостола и пророка, гдје је камен од угла сам Исус Христос. (Еф. 2, 20)

Темељ апостола и пророка то је, браћо, живот и рад апостола и пророка. То је Стари и Нови Завет. Ко спаја апостоле и пророке? Христос Господ. Без Њега нити би пророк разумео апостола нити апостол пророка. Он је пак испуњење пророка и сведочанство апостола. Тако је Он угаони камен, који везује пророке и апостоле, и држи их уједно, као што угаони каменови држе уједно дуварове. И цео Стари и Нови Завет уједињује се у Њему, налазе смисао у Њему, окрећу се око Њега, надахњавају се Њиме, држе се Њиме – Господом Исусом Христом. Незнабошци и Јевреји где би се састали и где разумели ако не у Исусу Христу Господу? Нигде осим у Њему. У Њему и кроз Њега они се сједињују у једног Новог Човека, у једно бесмртно тело, у једну свету и саборну цркву. И тело и душа састају се у вишем, светом пријатељству само кроз Господа Исуса. Веза душе и тела је била непријатељска све до Његовог доласка у телу; и то непријатељство ишло је на пагубу душе. Он је измирио и осветио обоје. Тако је Он постао камен угаони сваког бесмртног и богоугодног зидања, тицало се то појединог човека, или породице, или народа, или свуколиког рода човечјег, или садашњости, или прошлости, или будућности, или старозаветног или новозаветног. Он је главна стена у сваком зидању, као што је Он глава у телу цркве Божје.
О Господе Исусе Христе, стено спасења нашега, помилуј и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Пријавите се

Унесите вашу е-мејл адресу и шифру ако сте већ направили профил.

Заборавио сам лозинку?
Ако још увек немате налог, морате га најпре направити:

Ова веб-страница користи колачиће (енгл. cookies) ради побољшања њеног рада. Коришћењем ове веб-странице, прихватате да сте сагласни са условима заштите података.

Направите профил

Унесите податке како бисте направили свој профил.

Проверите вашу е-мејл пошту – и кликните на линк који смо вам послали. Ваш налог ће бити активан тек када потврдите вашу е-мејл адресу!