Друга књига Мојсијевa (40,1-5; 9-10; 16; 34-35)

1. И Господ рече Мојсију говорећи: 2. Први дан првога месеца подигни шатор, шатор од састанка, 3. и метни онде ковчег од сведочанства, и заклони га завесом. 4. И унеси сто, и уреди што треба уредити на њему; унеси и свећњак, и запали жишке на њему. 5. И намести златни олтар кадиони пред ковчегом од сведочанства; и обеси завесу на вратима од шатора.

9. И узми уље помазања, и помажи шатор и све што је у њему, и освети га и све справе његове, и биће свет. 10. Помажи и олтар за жртву паљеницу и све справе његове, те ћеш осветити олтар, и олтар ће бити светиња над светињом.

16. И учини Мојсије све, како му заповеди Господ тако учини.

34. Тада облак покри шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње. 35. И не могаше Мојсије ући у шатор од састанка, јер бјеше на њему облак, и славе Господње беше пун шатор.

Прва књига о царевима (7,51; 8,1; 3-7; 6-11)

51. И тако се сврши сав посао који уради цар Соломун дому Господњему; и унесе Соломун што беше посветио Давид отац његов, сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Господњега.

1. Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевијех, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завета Господњега из града Давидова, а то је Сион.

3. И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег; 4. и пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити. 5. А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројити ни прорачунати од мноштва. 6. И унесоше свештеници ковчег завета Господњега на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима. 7. Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.

6. И унесоше свештеници ковчег завета Господњега на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима. 7. Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго. 8. И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху у светињи на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и ондје осташе до данашњега дана. 9. У ковчегу не бјеше ништа осим двије плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завјет са синовима Израиљевијем пошто изидоше из земље Мисирске. 10. А кад свештеници изидоше из светиње, облак напуни дом Господњи, 11. Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.

Књига пророка Језекиља (43,27; 44,1-4)

27. А кад се наврше ти дани, осмога дана и после нека приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ.

1. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. 2. И рече ми Господ: „Ова врата нека буду затворена и да се не отворају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена. 3. За кнеза су; сам кнез нека седа на њима да једе хлеб пред Господом; кроз трем од ових врата нека улази и истим путем нека излази.” 4. И одведе ме к северним вратима пред дом; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње, и падох на лице своје.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 4 (1,39-49; 56)

39. А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. и повика узвишеним гласом и рече: „Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мога мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твога дође у уши моје, заигра дете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која верова, да ће се извршити што јој је казао Господ.” 46. И рече Марија: „Велича душа моја Господа; 47. и обрадова се дух мој Богу, Спасу моме, 48. што погледа на смерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. што ми учини величину Силни, и свето име Његово.

56. И остаде Марија са њом око три месеца, и врати се дому своме.

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 320 (9,1-7)

1. Имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску. 2. Јер беше уређен први дио скиније, у њему светњак и трпеза и постављени хлебови, и то се зове Светиња. 3. А иза друге завесе део скиније, назван Светиња над светињама, 4. која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме беше златни сасуд са маном, и процветали штап Аронов, и плоче Завета, 5. а над њим херувими славе, који осењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. 6. А пошто ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију; 7. а у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне грехе из незнања.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 54,58 (10,38-42; 11,27-28)

38. А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: „Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” 41. А Исус одговарајући рече јој: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети.”

27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: „Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!” 28. А он рече: „Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је.”