Српска православна црква
Serbisch-Orthodoxe Kirche
Ученик светог Јована Богослова, који га и посвети за епископа града Смирне. У Смирни беше тада мало крштених. У тами незнабоштва свети Вукол светљаше као јасна свећа. Одликовао се свима врлинама, а нарочито благошћу и кротошћу. Пред смрт своју Вукол посвети славног Поликарпа себи за наследника у епископству, а он мирно сконча и оде ка Господу.
Пострадала за Христа у време цара Максимијана (између 305-311. године.). Својим јунаштвом задивила и у хришћанство обратила мучитеље своје: осамдесетогодишњег жреца Евиласија и Максима епарха. Кад је судија претио Фаусти још страшнијим мукама, она му рекне да изради њену икону са изображењем свију оних мука, којима јој он прети. Када икона би готова и њој показана, рекне Фауста света: „Као што ова икона не осећа никакве муке, тако ни моје тело не осећа муке од твојих казни, јер је душа моја утврђена у Господу“. Судија је баци у котао вреле воде где ова света тринаестогодишња девојчица сконча с молитвом на устима, и оде душом у Рај.
Угледна и красна девица из Кесарије Кападокијске. Управник области Саприкије дадне Доротеју двема незнабожачким сестрама, Христини и Калисти, да би је оне одвратиле од Христа. Но догоди се обратно; Доротеја успе те обрати обе сестре у веру Христову. Наљућен Саприкије нареди те вежу те две сестре леђима једну за другу и баце у кацу са смолом, па запале. Тада и Доротеју осуде на смрт. Она радосно саслуша пресуду, и узвикну: „Благодарим Ти душељупче Христе, што ме призиваш у Твој Рај, и уводиш ме у пресвете дворе Твоје!“ Неки присутни велмож Теофил насмеје се на ове речи па довикну Доротеји: „Чуј, невесто Христова, пошаљи ми јабука и цвећа од шипака из Раја твога женика!“ „Заиста ћу то учинити!“ одговори му мученица. Кад је Доротеја била на губилишту, наједанпут се појави један красан дечко са три дивне јабуке и три црвена цвета од шипка. То беше ангел Божји. А време беше зимско. Рече Доротеја ангелу да то однесе Теофилу и да му каже: „Ево ти што си желео!“ Када Теофил прими поруку и виде, дар, беше сав престрављен. У њему се све преврну, и он, окорели незнабожац, поста хришћанин. И он би мучен и убијен за Христа, те оде душом у Рај Господа Исуса ускоро за светим Доротејом.
Велики светионик Цркве. Царски сродник и унук славног патријарха Тарасија. Неодољиви заштитник цркве од властољубља папског и осталих римских изопачења вере. За шест дана прошао све чинове од световњака до патријарха. Постао патријархом на Божић 857, а скончао у Господу 891. године.
Велики подвижници од Газе, прозорљивци и чудотворци. Оставили знамениту књигу Одговора на многа питања о духовном животу. Живели у VI веку.
Све троје распети на крст за Христа, па онда избодени и умртвљени копљем.
Саборна Посланица Светог Апостола Јуде (Јаковљевог), зачало 78 (1,11-25)
11. Тешко њима, јер путем Каиновим пођоше и у превару Валаамове плате упадоше, и побуном Корејевом изгибоше.12. Они су ругло на вашим вечерама љубави, једући с вама без зазора, себе напасајући; облаци безводни, које ветрови витлају; дрвета јесења, бесплодна, двапут умрла, и из корена ишчупана;13. бесни таласи морски који се пенушају својим срамотама; звезде луталице, за које се мрак таме чува занавек.14. Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: „Гле, иде Господ са хиљадама хиљада светих својих,15. да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дела којима безбожност чинише, и за све дрске речи које безбожни грешници говорише против Њега.“16. Ово су гунђала, роптачи, који ходе по жељама својим, и уста њихова говоре надувене речи, и ради користи ласкају људима.17. А ви, љубљени, сетите се речи које су већ казали апостоли Господа нашег Исуса Христа,18. јер вам говораху да ће се у последње време појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама.19. Ово су они који стварају раздоре, чулни су и Духа немају.20. А ви, љубљени, изграђујте себе својом најсветијом вером, молећи се у Духу Светоме,21. одржите себе у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни.22. И са расуђивањем једнима будите милостиви,23. а друге у страху спасавајте отимајући их из огња, а треће карајте са страхом, мрзећи и хаљину опогањену од тела.24. А Ономе који вас може сачувати безпрекорне и поставити пред славом својом непорочне у радости,25. Јединоме премудроме Богу, Спаситељу нашему, кроз Исуса Христа, Господа нашега, слава и величанство, моћ и власт пре свих векова, и сада, и у све векове! Амин.
Јеванђеље Лука, зачало 110 (23,1-34; 23,44-56)
1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.2. И почеше га тужити говорећи: „Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.“3. А Пилат га запита говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?“ А он одговарајући рече му: „Ти кажеш.“4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: „Не налазим никакве кривице на овом човеку.“5. А они упорно наваљиваху говорећи: „Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде.“6. А Пилат чувши за Галилеју запита: „Зар је овај човек Галилејац?“7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана.8. А Ирод видевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желео да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видети од њега неки знак.9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори.10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху.11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му белу хаљину и посла га натраг Пилату.12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре бијаху у завади.13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старешине и народ,14. Рече им: „Доведосте ми овог човека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете;15. а ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт.16. Да га, дакле, казним и пустим.“17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога.18. А они сви заједно повикаше говорећи: „Узми овога, а пусти нам Вараву!“19. Овај беше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство.20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса.21. А они викаху говорећи: „Распни га, распни!“22. А он им по трећи пут рече: „Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим.“23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка.24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову.25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу.26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом.27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.28. А Исус обазревши се на њих рече: „Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: ‘Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.’30. Тада ће почети говорити горама: ‘Падните на нас; и бреговима: Покријте нас!31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?'“32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе.33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве.34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!“ И делећи хаљине његове бацаху коцку.44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога.45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола.46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој.“ И рекавши ово издахну.47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник.“48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса.49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.50. И гле, човек по имену Јосиф, који беше саветник и човек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског,51. који не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело, а и сам чекаше Царство Божије,52. приступивши Пилату заиска тело Исусово.53. И скиде га и обави платном, и положи га у гроб усечен у камену, у који не беше никад нико положен.54. И дан беше петак, и субота освиташе.55. А иђаху у пратњи и жене, које беху дошле са Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како би положено тело његово,56. па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.
Св. Варсонуфије, који је педесет година живео затворен у келији, и није се дао видети ни од једног живог човека, достигао је био кроз богомислије и молитву необичну чистоту и прозорљивост. Ево неколико његових мисли из књиге одговори: „Свака помисао, којој не претходи тишина смерности, не происходи од Бога. Све што је од ђавола, бива са смућеношћу и метежом.“ – „Када се молиш и Бог одлаже да те услиши, то Он чини на твоју ползу, да би те научио дуготрпљивости.“ – „Видљиви разбојници су слуге разбојника невидљивих, мисаоних.“ – „Господ Исус Христос претрпео је све, и најзад се успео на свети крст, што означава умртвљење тела и страсти, и свето и савршено упокојење.“ – „Господ хоће да ти поштујеш сваког човека више од себе самог.“
Када су питали старца да ли да узму и плате заступника у једном спору манастира с неким људима, он одговори: „Ако будете купили заступништво људи, то вас Бог неће заступити.“
Да созерцавам Господа Исуса као радника и то:
1. као физичког радника кроз дуг низ година,
2. као радника духовног који је непрестано учио људе, тешио, лечио, дајући нови закон свету,
3. као радника неуморног који је оставио заповест: делујте докле светлост имате.
Ја Га знам, јер сам од Њега, и Он ме посла. (Јов. 7, 29)
Нико се никад није усудио рећи, да зна Бога. Многи су рекли само, да верују у Бога. Једини је Господ Исус изрекао реч: Ја Га знам. И одмах је образложио, откуда Га Он зна, говорећи: јер сам од Њега и Он ме посла. Први разлог јер сам од Њега сведочи о вечном бићу Сина; а други разлог и Он ме посла сведочи о временој појави Сина у телесном свету као посланика Свете Тројице.
Нама христоверним није дао да знамо Оца као што Га Син Његов јединородни зна, али нам је дано и заповеђено да верујемо. Заслуга је наша у веровању а не у знању. Кад бисмо ми сви знали Бога кроз гледање, нико не би имао заслуге. Јер каква је заслуга угледати и познати? Међутим, не видети а веровати – у томе је заслуга, у томе добродетељ, у томе спасење наше. Ми нисмо достојни да Бога видимо и виђењем познамо, јер смо грехом раслабљени и од Бога удаљени. Но милост Божја дала нам је веру у овом животу, која нас може приближити Богу и увести у царство вечног гледања и знања у оном животу. – О браћо моја, верујмо Христу Господу, јер Он зна. Он не говори по вери него по знању.
Господе милостиви, утврди веру у нама. Пружи нам скут Твој, да га се држимо до краја живота. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Унесите вашу е-мејл адресу и шифру ако сте већ направили профил.
Ова веб-страница користи колачиће (енгл. cookies) ради побољшања њеног рада. Коришћењем ове веб-странице, прихватате да сте сагласни са условима заштите података.
Унесите податке како бисте направили свој профил.
Проверите вашу е-мејл пошту – и кликните на линк који смо вам послали. Ваш налог ће бити активан тек када потврдите вашу е-мејл адресу!
