Вечерња

Књига пророка Исаије (61,10-11; 62,1-5)

10. Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мојем, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме као кад женик намести накит и као кад се невјеста уреси уресом својим. 11. Јер као што из земље расте биље и у врту ниче што се посије, тако ће Господ Бог учинити да никне правда и похвала пред свијем народима.

1. Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као светлост правда његова и спасење се његово разгори као свећа. 2. Тада ће видети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новим именом, које ће уста Господња изрећи. 3. И бићеш красан венац у руци Господњој и царска круна у руци Бога свог. 4. Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата. 5. Јер као што се момак жени девојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невести, тако ће се теби радовати Бог твој.

Књига пророка Исаије (60,1-16)

1. Устани, светли се, јер дође светлост твоја, и слава Господња обасја те. 2. Јер, гле, мрак ће покрити земљу и тама народе; а тебе ће обасјати Господ и слава његова показаће се над тобом. 3. И народи ће доћи к виделу твом и ка светлости која ће те обасјати. 4. Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се скупљају и иду к теби, синови ће твоји из далека доћи и кћери твоје носиће се у наручју. 5. Тада ћеш видети, и обрадоваћеш се, и срце ће ти се удивити и раширити, јер ће се к теби окренути мноштво морско и сила народа доћи ће к теби. 6. Мноштво камила прекрилиће те, дромедари из Мадијама и Ефе; сви из Саве доћи ће, злато и кад донеће, и славу Господњу јављаће. 7. Сва стада Кидарска скупиће се к теби, овнови Навајотски биће ти на потребу; принесени на олтару мом биће угодни, и дом славе своје прославићу. 8. Ко су оно што лете као облаци и као голубови на прозоре своје? 9. Острва ће ме чекати и прве лађе Тарсиске, да довезу синове твоје из далека, и с њима сребро њихово и злато њихово, имену Господа Бога твојега и свеца Израиљева, јер те прослави. 10. И туђини ће сазидати зидове твоје, и цареви њихови служиће ти; јер у гневу свом ударих те, а по милости својој помиловаћу те. 11. И твоја ће врата бити свагда отворена, неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу. 12. Јер народ и царство, које ти не би служило, погинуће, такви ће се народи сасвим затрти. 13. Слава Ливанска теби ће доћи, јела, бријест и шимшир, да украсе мјесто светиње моје да би прославио место ногу својих. 14. И синови оних који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом свеца Израиљева. 15. Што си био остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, место тога ћу ти учинити вечну славу, и весеље од кољена до кољена. 16. Јер ћеш млеко народа ссисати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш да сам ја Господ спаситељ твој и избавитељ твој, силни Јаковљев.

Прва књига о царевима (8,22-23; 27-30)

22. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу, 23. И рече: „Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквога какав си ти горе на небу ни доле на земљи, који чуваш завет и милост слугама својим, које ходе пред тобом свим срцем својим;

27. Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај дом што га сазида? 28. Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којом ти се данас моли слуга твој; 29. да буду очи твоје отворене над домом овим дан и ноћ, над овим местом, за које си рекао: ‘Ту ће бити име моје;’ да чујеш молитву којом ће се молити слуга твој на овом месту. 30. Чуј молбу слуге свог и народа свог Израиља, којом ће се молити на овом месту; чуј с места где станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.“

Јутрења

Свето Јеванђеље од Јована, зачало 36 (10,9-16)

9. Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене спашће се, и ући ће и изаћи ће, и пашу ће наћи. 10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. 11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где долази, и оставља овце, и бежи; и вук разграби овце и распуди их. 13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају. 15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 200 (1,11-19)

11. А дајем вам на знање, браћо, да јеванђеље које сам ја благовестио, није од човека; 12. Нити га ја примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа. 13. Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је. 14. И напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања. 15. А када благоволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом, 16. да објави Сина свога у мени, да га благовестим међу незнабошцима, тога часа не питах тела и крви, 17. нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли пре мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск. 18. А потом, након три године, изађох у Јерусалим да видим Петра, и остадох код њега петнаест дана. 19. А другога од апостола не видех, осим Јакова брата Господњега.

Свето Јеванђеље од Јована, зачало 35 (10,1-9)

1. Заиста, заиста вам кажем: „Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту, он је лопов и разбојник. 2. А који улази на врата пастир је овцама. 3. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изводи их; 4. и када своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов. 5. А за туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинаца.“ 6. Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта беше то што им говораше. 7. Тада им рече Исус опет: „Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата овцама. 8. Сви који год дођоше пре мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше.“ 9. Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене спашће се, и ући ће и изаћи ће, и пашу ће наћи.

У Педесетници

Дела светих апостола, зачало 49 (26,1-5; 12-20)

1. А Агрипа рече Павлу: „Допушта ти се да говориш сам о себи.” Онда Павле подигавши руку, поче своју одбрану: 2. „Сматрам себе срећним, царе Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме оптужују Јудејци. 3. Особито што ти познајеш све јудејске обичаје и спорове. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш. 4. Моје, дакле, живљење од младости, које је од почетка било међу народом мојим у Јерусалиму, знају сви Јудејци, 5. који ме знају од раније, ако хоће посведочити, да по најстрожијој струји наше вере живљах као фарисеј.

12. И тако идући у Дамаск са овлашћењем и наређењем од првосвештеника, 13. у подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном. 14. А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени и казује јеврејским језиком: „Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила праћати се!” 15. А ја рекох: „Ко си ти, Господе?” А он рече: „Ја сам Исус кога ти гониш. 16. Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те поставим за служитеља и сведока овоме што си видео и што ћу ти показати, 17. избављајући те од народа јудејскога и од незнабожаца у које те ја шаљем, 18. да им отвориш очи да се од таме обрате светлости и од власти сатанине Богу, да вером у мене приме опроштење греха и удео са освећенима.” 19. Зато, царе Агрипа, ја не бијах непокоран небеском виђењу; 20. Него најпре онима у Дамаску и у Јерусалиму, затим по свој земљи јудејској и незнабошцима проповедах да се покају и да се обрате Богу чинећи дела достојна покајања.

Свето Јеванђеље од Јована, зачало 34 (9,30-38; 10,1-9)

30. Одговори човек и рече им: „У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје. 31. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша. 32. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. 33. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.“ 34. Одговорише и рекоше му: „Ти си се родио сав у гресима, па ти нас да учиш?“ И истераше га напоље. 35. Чу Исус да га истераше напоље, па нашавши га рече му: „Верујеш ли ти у Сина Божијега?“ 36. Он одговори и рече: „А ко је он, Господе, да у њега верујем?“ 37. А Исус му рече: „И видио си га и онај који говори с тобом, тај је.“ 38. А он рече: „Верујем, Господе!“ И поклони му се.

1. Заиста, заиста вам кажем: „Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту, он је лопов и разбојник. 2. А који улази на врата пастир је овцама. 3. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изводи их; 4. и када своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов. 5. А за туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинаца.“ 6. Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта беше то што им говораше. 7. Тада им рече Исус опет: „Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата овцама. 8. Сви који год дођоше пре мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше.“ 9. Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене спашће се, и ући ће и изаћи ће, и пашу ће наћи.