Св. вел. муч. Димитрије

Овај славни и чудотворни светитељ роди се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призна да је хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел божји и рече му: „мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!“ После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро, којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута мала црква. Неки велмож Илирски Леонтије бејаше болестан од неизлечиве болести. Он притече моштима св. Димитрија с молитвом, и би потпуно исцељен. Из благодарности подиже Леонтије много већу цркву на место старе. Светитељ му се јави у два маха. Када цар Јустинијан хтеде пренети мошти светитељеве из Солуна у Цариград, искочише пламене искре од гроба и чу се глас: „станите, и не дирајте!“ И тако мошти св. Димитрија осташе заувек у Солуну. Као заштитник Солуна св. Димитрије много се пута јављао и много пута спасао Солун од велике беде. Чудесима његовим броја нема. Св. Димитрија сматрају Руси покровитељем Сибира, који је освојен и Русији присвојен 26. октобра 1581. год.

Преп. муч. Јоасаф

Ученик св. Нифонта патријарха Цариградског. Подвизавао се у Св. Гори. Имаше толику љубав према Христу Господу, да му се сви подвизи учинише као недовољни, због чега жељаше да пострада из љубави према Господу своме. Зато оде у Цариград, где јавно пред Турцима исповеди веру у Свету Тројицу и Сина Божјег. Огорчени Турци одсекоше му главу, 26. окт. 1536. год.

Спомен великог земљотреса

У време цара Лава Исаврјанина би страховит и дуготрајан земљотрес у Цариграду 740. год. Народ схвати то као казну Божју за грехе, и мољаше се Пресветој Богородици и св. Димитрију с великим покајањем, док се Бог не смилова и земљотрес не преста.

Читање из Светог писма – Седмица 23. по Духовима – Недеља 23. по Духовима

Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 220 (2,4-10)

4. А Бог, који је богат у милости, због велике љубави своје којом нас завоље, 5. и нас, који бејасмо мртви због грехова, оживи са Христом – благодаћу сте спасени – 6. и с Њим заједно васкрсе и заједно посади на небесима у Христу Исусу, 7. да покаже у вековима који долазе превелико богатство благодати своје добротом према нама у Христу Исусу. 8. Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, дар је Божији; 9. не од дела, да се не би ко хвалисао. 10. Јер смо његова творевина, саздани у Христу Исусу за дела добра, која Бог унапред припреми да у њима ходимо.

Јеванђеље Лука, зачало 38. (8,26-39)

26. И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји. 27. А кад он изађе на земљу, срете га неки човек из града у коме бејаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. 28. А кад виде Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!” 29. Јер он заповеди духу нечистоме да изађе из човека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тераше га демон по пустињама. 30. А Исус га запита говорећи: „Како ти је име?” А он рече: „Легион”; јер многи демони бејаху ушли у њега. 31. И мољаху га да им не заповеди да иду у бездан. 32. А онде пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. 33. А пошто изађоше демони из човека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се. 34. А кад видеше свињари шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима. 35. И изађоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човека из кога бејаху изишли демони где седи одевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се. 36. А они што бејаху видели, обавестише их како се спасе бесомучни. 37. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бејаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се. 38. А човек из кога изађоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи: 39. „Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог.” И отиде проповедајући по свему граду шта му учини Исус.

Расуђивање

Чудо св. Димитрија Солунског. Св. Димитрије био је за живота војвода Солунски, и остао је то по смрти. Његово присуство у Солуну људи су осећали нарочито приликом великих беда. Он заштићава град, отклања невоље, одбија завојеваче, и помаже свакоме ко његово име призове. Ево једног дивног случаја његове необичне помоћи људима у беди. Једном нападоше варвари на Солун, и не могоше га узети. Гневни због тога они попленише сву околину, и одведоше у ропство две красне девојке, које дароваше своме кнезу. А девојке те знадоше добро рукама да везу. Када кнез виде неке њихове ручне радове, рече им: „чујем да у вашој земљи има велики Бог Димитрије, и он велика чудеса твори, извезите на платну лик његов“. Девојке му рекоше, да св. Димитрије није Бог него слуга Божји и помоћник хришћанима, и најпре се опираху да везу лик светитељев, но када им кнез припрети смрћу, оне заповеђено учинише, и посао до дана св. Димитрија завршише. Уочи дана празника, дакле, оне обе гледаху у свој вез и плакаху тугујући једно због тога што тај празник проводе у ропству, а друго због тога што везени лик свога омиљеног светитеља морају да даду нечестивом варварину. И мољаху се обе девице св. Димитрију, да им опрости. Тада се јави св. Димитрије, и узе обе девојке, као негда ангел пророка Авакума, пренесе их у Солун и постави у своју цркву. У цркви се служаше свеноћно бденије, и народа беше врло много. И сазнавши за чудесно спасење ових хришћанских девојака, сви прославише Бога и Његовог великог слугу и војводу св. Димитрија.

Созерцање

Да созерцавам чудесно ослобођење Петра из тамнице (Дела Ап. 12), и то:
1. како Петар спаваше у тамници окован у двоје вериге;
2. како се верни мољаху Богу за Петра;
3. како се ангел светли јави у тамници, ослободи Петра окова и изведе га ван.

Беседа: о срцу успремљеном за Бога

Готово срце моје, Боже, готово срце моје! (Пс. 57, 7)

Благо оном, браћо, ко може овако рећи Господу своме! Благо оном, чије је срце потпуно готово, да следује вољи Божјој. У томе и јесте готовост срца човечјег, да радосно следује вољи Божјој, и да се не смућава никаквим својим помислима и жељама. Покајани цар Давид следовао је најпре својим грешним помислима и жељама, и био је као лађа на бурноме мору. Но кад је увидео, да ће га бура потопити, обратио се Богу с великим покајањем и плачем, и предао је лађу свога живота потпуно у руке Божје. Готово срце моје, Боже, готово срце моје! узвикује он са великим миром душевним, јер зна, да је предао лађу своју у руке највештијем крманошу. Бесни ли још бура, наваљују ли ветрови и таласи, он се не боји, јер он је уверен, да његову лађу ништа не може разбити, и да ће мирно допловити у тихо пристаниште. Готово срце значи очишћено срце од гордости и смирено пред величанством силе и мудрости Божје. Готово срце значи срце испражњено од свих жеља и маштања светских, и испуњено једино стремљењем к Богу и љубављу према Богу. Готово срце значи срце излечено од свих беспокојстава, брига и страха, и утишано и охрабрено присуством благодати Божје. Хвалићу те и пјеваћу те у слави мојој. Тако продужује Псалмопевац. И то показује, колико је у истини срце његово готово. На име, он се не поноси царском славом својом, него је приписује Богу. Он се понизио пред Богом до ништа, и сва му је сладост, да велича и прославља Бога. Његова лична слава даје му само повод за прослављање преславнога Бога свога.
О браћо моја, потрудимо се, да и наше срце буде што скорије готово пред Богом, – готово да чује реч Божју, готово да следује вољи Божјој, готово да прославља Бога живога.
О Господе Боже, Створитељу наш бесмртни, помози нам приготовити срце наше, да буде сасуд благодати Твоје животворне. Теби слава и хвала вавек Амин.

Житија светих из Охридског Пролога

Св. вел. муч. Димитрије

Преп. муч. Јоасаф

Спомен великог земљотреса

Читање из Светог писма – Седмица 23. по Духовима – Недеља 23. по Духовима

Расуђивање

Созерцање

Беседа: о срцу успремљеном за Бога

Храм Успења Пресвете Богородице

Корисни линкови:

Житија светих из Охридског Пролога

Св. вел. муч. Димитрије

Преп. муч. Јоасаф

Спомен великог земљотреса

Читање из Светог писма – Седмица 23. по Духовима – Недеља 23. по Духовима

Расуђивање

Созерцање

Беседа: о срцу успремљеном за Бога

Храм Успења Пресвете Богородице

Корисни линкови:

Пријавите се

Направите профил