Рођен 29. октобра 1962 г. у Малој Крушевици у срцу Лазареве – Моравске Србије у Шумадијској епархији. Одгајан у богомољачкој породици а свој животни пут по завршетку основног образовања наставио школовањем у петоразредној Призренској Богословији, од 1977 – 1982 г. По одслужењу војног рока, уписао и завршио Богословски факултет СПЦ у Београду. Још за време студија постављен је за хонорарног наставника Карловачке Богословије.
Оженио се са г-цом Надицом, ћерком угледног проте, неимара Јована Спасојевића, Архијерејског заменика Епископа жичког и намесника трстеничког. У браку добио петоро деце.
Рукоположен у ђаконски и презвитерски чин 1985 г. од стране Епископа шумадијског г. Саве и постављен за пароха при Милошевој – Старој цркви крагујевачкој. Организује студентску омладину кроз веронауку, црквену музику, и кроз аматерско бављење позориштем.
Прелази на парохију у Врњачкој Бањи, Епархија жичка 1988 г. Успоставља редован богослужбени живот доследним држањем типика и благољепија. Основао мешовити парохијски хор и Појачку групу.
У сарадњи са школованим и даровитим младим људима организује Братство Светог Симеона Мироточивог. Плодови тог првенствено литургијског заједничарења, препознати су до данас у превођењу и издавању Светоотачке Литературе као и у оснивању Дуборезачке и Иконописне радионице.
Основао и водио уживо радио емисију Благовесник на локалном радију, прву програмску, редовну емисију верске садржине у бившој Југославији која је емитована у континуитету пуних 17 година. Иницирао и поновно покренуо излажење Епархијског часописа Жички Благовесник, угашеног давне 1941 г.
Од 1999 до 2014 г. клирик је Атинске Архиепископије – Јеладске Цркве. На Теолошком факултету Атинског државног универзитета, одбранио је магистарски рад на историјско правну тему: Конкордатско питање у Југославији и Патријарх Варнава и добио научни степен магистра теологије. Докторант на истом Универзитету, на катедри за Патрологију, историју догмата и символику, са темом: Теолошке и Светоотачке претпоставке у екклисиолошким схватањима Алексеја Хомјакова и Николаја Афанасјева.
Од новембра 2014 клирик је Епархије аустријско – швајцарске. Као парох у Бечу једно време вршио дужност старешине Светосавског храма и Архијерејског намесника за североисточну Аустрију. Основао школу црквеног, певничког појања и Светосавску недељу.
По благослову Епископа Андреја опслуживао миланску парохију и Рим – Италија.
Од 2019 г. постављен за пароха храма Успења Пресвете Богородице у Цириху – Швајцарска.
